Narodna biblioteka Sveti Sava / Народна библиотека Свети Сава

XIX ФЕСТИВАЛ КЊИГЕ У АРАНЂЕЛОВЦУ
14-15. август 2026.

Роман Владимира Вујовића "Разговори с Вјештицом", добитник награде "Данко Поповић" за 2025. годину, од данас је и у нашем фонду.
Додела награде је 26. августа у 19 часова у читаоници Библиотеке

Не заборавите да дођете до парка Буковичке бање!
Видимо се

Задовољство нам је да најавимо 19. Фестивал књиге који ће се одржати 14. и 15. августа, уз продајни и изложбени део, и интересантан уметнички програм. Биће ово још једно лепо дружење са издавачима и ауторима у прелепом амбијенту парка Буковичке бање. Организатор је Центар за културу у сарадњи са Народном библиотеком "Свети Сава" и Смотром уметности "Мермер и звуци". Покровитељ манифестације је општина Аранђеловац. Добро нам дошли!

И ове године смо на штанду са издањима аранђеловачких писаца. Добро нам дошли!

Задовољство нам је да најавимо 19. Фестивал књиге који ће се одржати 14. и 15. августа, уз продајни и изложбени део, и интересантан уметнички програм. Биће ово још једно лепо дружење са издавачима и ауторима у прелепом амбијенту парка Буковичке бање. Организатор је Центар за културу у сарадњи са Народном библиотеком "Свети Сава" и Смотром уметности "Мермер и звуци". Покровитељ манифестације је општина Аранђеловац. Добро нам дошли!

На неко лепше место отишла је дивна госпођа Љиљана Пекић, супруга нашег славног писца.
Преносе, упокојила се мирно, у сну, у 94. години живота.
Наш гост била је у фебруару 2016. године са уредником ИК "Лагуна" Дејаном Михаиловићем када је говорила о сабраним делима свога супружника.
Нека почивају у вечном миру и Царству небеском.
Вјечнаја памјат!
******
У наставку је текст који смо преузели са профила Михајла Мијатовића (Култура онлајн)
******
"Ljiljana Pekić, supruga i doživotna saputnica velikog srpskog književnika Borislava Pekića, preminula je mirno u snu u 94. godini, ostavivši iza sebe priču o ljubavi koja je prevazišla okvire običnog života i prerasla u večnu stražu nad jednom monumentalnom književnom zaostavštinom.

Kao uspešan arhitekta i žena retkog građanskog dostojanstva, Ljiljana je provela trideset i četiri godine u braku sa jednim od najkompleksnijih umova naše kulture. Kada su se venčali 1958. godine, Pekić je nosio težak žig bivšeg političkog osuđenika koji je godine proveo na robiji. Svesna rizika, ali vođena nepokolebljivom verom u njega, Ljiljana je jednom prilikom opisala te početke rečima koje najbolje svedoče o njenoj nesebičnosti:

„Kada sam se za njega udala, bila sam ubeđena da nikada neće, s obzirom na njegovu biografiju, uspeti išta da objavi, ali smatrala sam da to i nije važno, da ćemo uspeti da živimo od moje plate. Nije tako bilo. On je prvo radio scenarija za filmove, a kasnije su počele da se štampaju njegove knjige i izvode njegove drame. Velike vrednosti retko mogu da propadnu. Bio je neverovatan radnik, veliki demokrata, takav i kao muž i kao otac.“

Njena ljubav nije bila samo romantična spona; bila je to svesna, tiha i herojska odluka da se postane štit i oslonac geniju. Njihov beg u London 1971. godine, gde je Ljiljana prva otišla sa ćerkom Aleksandrom kako bi mu utrla put, bio je beg ka slobodi pisanja. Dok je Pekić ispisivao najduže i najdublje rečenice srpske književnosti, ona je držala porodične zidove, balansirajući između realnog sveta i unutrašnjih kosmosa koje je njen suprug svakodnevno stvarao.

Pravi, duboki i tihi podvig Ljiljane Pekić počeo je onda kada se Borislavljev život ugasio 1992. godine. Tamo gde bi mnoge sudbine poklekle pred tugom, ona je započela svoju tridesetogodišnju misiju. U Pekićevoj radnoj sobi ostale su stotine sati nemih svedoka – magnetofonskih traka na koje je pisac, opsednut vremenom i detaljima, godinama diktirao svoje dnevničke zabeleške, intimne misli i skice za buduće romane.

Ljiljana je decenijama sedela sama sa tim trakama. Preslušavala je glas svog preminulog supruga, dešifrovala složene beleške, digitalizovala rukopise i mukotrpno pripremala neobjavljeni materijal za štampu. Kroz taj neverovatan trud, ponovo je oživljavala njegov glas iz tišine, reč po reč, traku po traku, darujući srpskoj kulturi dela koja bi bez nje ostala zauvek zarobljena u magnetofonskom namotaju. Preko Fonda „Borislav Pekić“, koji je osnovala, učinila je da Pekić nikada ne postane „mrtva priroda“ na policama biblioteka, već živ i prisutan sagovornik za svaku novu generaciju čitalaca.

Njen odlazak nije samo kraj jednog dugog i časnog života; to je konačni susret dvoje ljudi koji su podelili sudbinu, izgnanstvo i večnost. Ljiljana Pekić je svoj dug prema ljubavi i geniju ispunila do poslednjeg daha, a njeno ime ostaje neraskidivo utkano u svaku veliku rečenicu koju je njen knez književnosti ostavio iza sebe."

Меморијална изложба фотографија Немање Богдановића и представљање монографије "Италија какву још нисте упознали" вечерас у Врбасу.
Изложба траје до краја августа.

Награда „Данко Поповић“ за најбољу књигу прозе у 2025. години припала је роману „Разговори с Вјештицом“ Владимира Вујовића у издању Суматра издаваштва у Шапцу.

Стручни жири у саставу др Јана Алексић (председник), проф. др Петар Пијановић и др Никола Маринковић, ову одлуку донео је једногласно на састанку одржаном 30. јула 2026. године
Према њиховим речима, роман Владимира Вујовића истиче се аутентичним наративним изразом посредством којег су изложени конститутивни чиниоци једне имагинарне уметничке биографије. Приповедајући о ситуацијама у које га је живот поставио, као и о властитим одлукама и изборима, јунак романа, сликар Вид Латиновић, у серији од десет фиктивних интервјуа, насталих у распону од четрдесет година, гради свој наративни идентитет. У овим разговорима, које својим питањима и запажањима умешно усмерава новинар Адам Вјештица, уједно се испољавају токови јунакове сложене уметничке свести и дају обриси историјског и културног миљеа у последњим деценијама 20. и првим деценијама 21. века. Метапоетички слој ове романескне приче не служи само излагању (ауторске) поетике, већ и томе да се испрате фазе, промене и домети јунаковог самоосврта, последично и његове интимне филозофије стваралаштва као смисаоно неотуђивог дела живота. Дијалошки облик нарације наизглед непоузданом уметнику-наратору потпомаже да пред својим пажљивим и истрајним слушаоцем-наратером подастре и естетички и етички и духовни посед уметничке егзистенције и да пружи своје, колико апартно, толико и хуманистички универзално виђење обе стварности. Чврста спрега између идеје и форме на којој Владимир Вујовић у овом роману инсистира испоставља се као неопходан, а оправдан предуслов за високу естетску оствареност саме приче.

Владимир Вујовић (Бар, 1991) је српски и црногорски књижевник и лекар. Завршио је Медицински факултет у Београду, а специјализацију 2023. године на Војномедицинској академији. Објавио је романе „Силенцио“ (Матица српска, 2017), „Спаљивање Џошуа дрвета“ (Суматра, 2021), приче „Слободни ударци“ као и више кратких прича у различитим часописима. „Разговори с Вјештицом“ био је и у најужем избору за НИН-ову награду. Добитник је и награде „Ђура Ђуканов" коју додељује Народна библиотека „Јован Поповић“ из Кикинде за збирку прича Слободни ударци.
Књижевна награда „Данко Поповић“ ове године додељује се 15. пут. Установљена је како би се одала почаст Поповићевом стваралаштву, а савремене ауторе подстакла да стварају дела на његовом књижевном наслеђу

Свечана додела књижевне награде „Данко Поповић“ је у среду, 26. августа 2026. године у 19 часова у читаоници Народне библиотеке „Свети Сава“.
Sumatra izdavaštvo

А ускоро ћемо сазнати и лауреата Награде.